VEST: Uskoro završetak novog puta Banovci - Krčedin • Staropazovačka policija zaplenila marihuanu prilikom pretresa automobila • Isključenje struje u petak u Novim Banovcima i Surduku • Počeo Božićni post za sve vernike SPC • Odbojkašice Jedinstva u petak u Staroj Pazovi igraju protiv Radničkog iz Beograda • Hladno, temperatura do 7 stepeni • RTV Stara Pazova možete gledati na poziciji 545 kod operatera Supernova i na 545 kod MTS-a • Program Radija Stara Pazova možete slušati na frekvenciji 91,5 MHz •
Život Stara Pazova 28.05.2021.
U Staroj Pazovi oko 500 vrsta noćnih leptira

Svetski dan leptira obeležava se svake godine 28. maj, insekata koji svojom lepotom zadivljuju svet. Ime leptir nastalo je od latinske reči Lepidoptera i znači krilo sa ljuspicama. Neke vrste naseljavaju planetu toliko dugo, da je nemoguće zamisliti današnji svet bez njih. Zbog podizanja svesti o njihovom očuvanju , 28 maj označen je kao Svetski dan leptira.  Mnoge oblasti su još uvek neistražene.  U Srbiji se istraživanjem bavi Udruženje Habibrot, udruženje za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije, čiju su članovi i dva Staropazovčana: Boženka Hric, koja se bavi fotografisanjem, i urednica je za noćne leptire u publikaciji Leptiri Vlasine, koja je izašla početkom ove godine, dok se Aleksander Bako može pohvaliti bogatom zbirkom sa oko 4000 leptira iz celog sveta, iako se u poslednje vreme više bavi istraživanjem noćnih na domaćem terenu.


Svojom pojavom i lepotom leptiri obraduju svakog,  a uhvatiti pravi trenutak i prikazati ono najlepše na njemu predstavlja veliki izazozov za Staropazovčanku Boženku Hric. Ona se bavi njihovim fotografisanjem, prvenstveno istražuje noćne leptire, članica je Udruženja Habiprot, udruženja za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije i urednica je za noćne leptire u njihovoj najnovijoj publikaciju Leptiri Vlasine.


" U ovoj knjizi opisano je oo stotinak vrsta, ali mi smo na Vlasini našli preko 400, nismo sve opisali kako knjiga ne bi bila preobilna, i verovatno ne bi bila mnogo zanimljiva. Odlučili smo da opišemo samo one koji su najinteresantniji i najprivlačniji, što izgledom, što načinim svog životnog ciklusa. Ono što je bitno za leptire je da se što bolje vidi krilo, ali i antene. Leptiri imaju antene i neke vrste su jako slične, a razlika je uočljiva baš po antenama", rekla je Boženka Hric, jedna od autora publikacije  Leptiri Vlasine.


Na sajtu udruženja Habiprot nalazi se databaza o svim leptirima u našoj zemlji. Bako koristi svaku priliku za istraživanje a sada su mu najzanimljiviji noćni, domaći leptiri.  U Srbiji ima oko 200 dnevnih, i oko 2000 noćnih leptira. "Počeo sam istraživanje ovih naših leptira, ali kada su se stvorila razna poznanstva, razmenjivali smo između sebe vrste. Dobijam leptire iz Japana, sa Filipina, Brazila, Perua, ali i iz Afrike. Ova razmena je super, jer može da se vidi kakvi egzotični leptiri krase ostale delove sveta. Postoje razne vrste i to od malih leptira koju su samo par milimetara do leptira koji u prečniku imaju i 20 cm, kao što je Saturnia pyri" izjavio je Aleksander Bako.


Zbog upotrebe pesticida je mnogo vrsta ovih insekata je nestalo, ali i zbog promene klime.  Iako gusenice često prave štetu na poljoprivrednim usevima, s druge strane, leptiri doprinose oprašivanju biljaka, a neki predstavljaju hranu za ptice i nestanak jedne vrste, narušava raznolikost živog sveta na planeti.


HabiProt  - čiji je Boženka Hric član, je  Udruženje za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije,  osnovano 2005. godine kao udruženje građana dobre volje, ljubitelja prirode i prirodnih staništa, koji su voljni i odlučni da rade na opštu korist i da očuvaju prirodu i prirodnu lepotu Srbije. Izdali su već nekoliko publikacija a na svom sajtu objedinjuju  podatke o evidentiranim vrstama  i staništima na prostoru Srbije i Balkana.