Vremenski uslovi ne pogoduju pčelarima. Godina kasni u proseku za 20 dana u smislu cvetanja biljaka, pre svega medonosnih. Bagrem je kasnije procvetao, a kasni mrazevi, hladno proleće i česte nepogode uticaće i na dobar prinos.
Najveći problem je predstavljalo hladno vreme na početku proleća, koje je jako bitno za razvoj pčelinjih društava, zbog čega je on bio usporen, kaže Ljubiša Šandar, pčelar iz Stare Pazove.
Kasni mrazevi su usporili cvetanje prvih voćnih kultura a najveće posledice ostavio na bagremovim pupoljcima, i uništio ih za za 50 odsto. Samim tim prinosi sa bagremove – glavne paše u Srbiji, kako u okolini Stare Pazove, tako i širom Vojvodine, ali i na Kosmaju gde pčelari iz ovih krajeva sele svoje košnice, prepolovljeni su u odnosu na prošlu godinu.
Maloprodajna cena bagremovog meda trenutno iznosi 1000 dinara, a moguće je njegovo poskupljenje. Ova grana poljoprivrede, koju u poslednje vreme brojnim subvencijama država pomaže, ipak mnogo zavisi od vremenskih uslova, navodi Radoslav Knežević, predsednik Udruženja pčelara iz Nove Pazove.
Pripremajući se za lipovu pašu, pčelari se nadaju se stabilizaciji vremeskih prilika i dovoljnoj vlažnosti u zemlji, koja je potrebna da lipov cvet donese nektar, što im može poboljšati sezonu.
