Često aktuelni društveni događaji dobiju svoju verziju i na lokalu. Sve je počelo lepljenjem crnih traka na mural Ratku Mladiću pored sportske hale u Staroj Pazovi kao refleksija sličnih događaja u Beogradu i Novom Sadu predhodnih dana.
Mural, koji kao i onaj beogradski, stoji tu skoro dve godine, nepoznate osobe su izlepile crnim trakama, da bi istog jutra nepoznate osobe skinule te trake. Motivi za crtanje i skrnavljenje murala su isti kao i oni u Beogradu, a to je lik i delo samog Ratka Mladića.
Za neke je on heroj koji se hrabro suprostavio čak i samom NATO-u i spasio Srbe u Bosni sudbine etničkog čišćenja koji su doživeli njihovi sunarodnici u Hrvatskoj i na KiM. Za druge, on je ratni zločinac po optužnici Haškog tribunala, kriv za zločine u Srebrenici i granatiranje Sarajeva, pre svega po komandnoj odogovrnosti. Treći se, pak, ne slažu sa optužbama Haškog tribunala, misle da je branio svoj narod, ali ga smatraju komunističkim aparatčikom koji je u rat ušao radi činova i karijere, zameraju mu to što su mu njegovi ljudi ispred nosa sramno poubijali ratne zarobljnike u Srebrenici i pogotovo mu zameraju skrivanje od Haga, nedostojno časti srpskog oficira. Četvrti (i najbrojniji!) o njemu ne misle apsolutno NIŠTA.
Pobornici lika i dela Mladića su, pretpostavlja se, kao neku vrstu osvete za lepljenje traka na muralu u Staroj Pazovi rešili da išaraju mural posvećen Branku Črnecu – Tusti (1955. – 2012.).
Tusta je jugoslovenski i hrvatski pevač, frontmen pank grupe „KUD Idijoti“. Slično kao i Mladićev mural, Tustin lik je stajao neoštećen koju godinu u prolazu u zgradama u ulici Kralja Petra. Jedan broj entuzijasta je oslikao mural, prolaz nazvao „Tustin prolaz“ na muralu dodao reči pesme „KUD Idijota“ „Ja sjećam se...“ i datum 11.04.1991. kad je ova grupa održala svoj poslednji koncert pred raspad Jugoslavije i to u trenutku kada je rat gotovo već počeo. Kako su „Idijoti“ došli baš do Stare Pazove, održali pomenuti koncert, i kakve su poruke tada poslali, sada već spada u domene urbane legende ravne avanturističkom filmu.
U dobrom delu Hrvatske javnosti pokojni Tusta i članovi ovog benda su zbog svojih stavova tokom rata tretirani kao jugonostalgičari, odnosno „četnici“, odnosno „izdajnici“. U Srbiji kod populacije srednjih godina oni su jedan od omiljenih domaćih pank bendova. Ali opet, kao i u slučaju Mladića, kod nas su najbrojniji oni koji o „KUD Idijotima“ ne misle apsolutno NIŠTA. Većina jedva da i zna ko su oni.
U međuvremenu nakon što su skinute trake sa murala Ratka Mladića, njegovi poštovaoci i poštovaoci lika i dela Branka Črneca - Tuste, su zajedno izbrisali grafite sa Tustine slike kako bi poslali poruku da jedan mural drugome ne smeta.
Kada o likovama sa murala većina ne misli NIŠTA, postavlja se pitanje zašto njihovo slikanje i skrnavljenje predstavlja važnu stvar za jedan deo javnosti.
Većina evropskih gradova kažnjava bilo kakvo šaranje u centralnim gradskim jezgrima. Kako bi omogućili urbanim umetnicima da se izraze, ideolozima da iskažu svoj stav, ili navijačima da pokažu ljubav prema voljenom klubu, na raspolaganje im stave zidove napuštenih industrijskih objekata van centra grada.
U različitim kulturama, različiti su motivi na muralima. U pomenutim „skvotovima“ oni predstavljaju bend ili popkulturni pokret, na Kubi ćete videti Če Gevaru, u Engleskoj i Italiji boje fudbalskih klubova, u Iranu verske poglavare, u Rusiji pokojne lokalne kriminalce, u Palestini i Izraelu poginule vojnike. Čudno, ali u Srbiji se može videti bukvalno sve nabrojano, i to u centralnim ulicama čak i malih mesta.
Otuda se nije loše podsetiti pomenute prakse u Evropi da se fasade makar u centru ostave na miru i od slikanja i od šaranja murala. I ne samo murala. Ostavite zidove molerima i arhitektama. A za murale, išarane i ne išarane, vredi naći neko mesto malo dalje i manje prometnije. U centrima mesta na zidovima osim fasade neka bude NIŠTA, baš u skladu sa mišljenjem većine.
