Kraj februara je zadnji optimalni rok za prihranu ozimih strnina i u 95 odsto slučajeva su ratari u staropazovačkoj sredini već završili ovaj posao. Ipak, bilo je mnogo razmišljanja zbog drastičnog poskupljenja mineralnih đubriva, bez kojih se opet ne mogu očekivati dobri prinosi, čega je svestan i Janko Turčan. Kaže da ukoliko hoće dobru žetvu, ne sme smanjivati potrebnu količinu hraniva, tako da su mu prošlogodišnje zalihe uree dobrodošle a za korektivnu prihranu se nada da će biti na tržištu KAN ili AN, a u suprotnom će raditi folijarnu prihranu.
Kako bi se tačno znalo koliko je hraniva potrebno, najbolje je prethodno uraditi analize zemljišta a sada je najpotrebniji azot, savetuje Vladimir Mužević, agronom.
U Delta agraru su uradili prvu prihranu ozimih strinina i uljane repice nitratnim đubrivima, a korektivna prihrana će uslediti za dve do tri nedelje. U zavisnosti od preduseva, tipa zemljišta i agrotehnoloških uslova, u proseku je pšenici potrebno od 60 do 110 kilograma čistog hraniva na prelasku u prolećni period. Generalno, pšenica je dobro podnela zimu i polako izlazi faze mirovanja, jer površinski sloj zemljišta počinje da se zagreva.
Vlage trenutno ima dovoljno, ali ako bude vetrovito i sunčano proleće kao prethodnih godina, vrlo brzo će doći do isušivanja površinskog setvenog sloja, tako da je savet da se sa prolećnom setvom krene što ranije, kako bi se iskoristila vlaga u setvenom sloju.
Bonus VIDEO: Pogledajte šta o ceni đubriva i prihrani kažu staropazovački poljoprivrednici i agronomi:
