Prvi učitelj i prvi trener se ne zaboravlja. U Vojki su se okupili ljudi koji su kao dečaci pre pedeset godina počeli da treniraju fudbal u pionirima lokalnog FK Sremac. Na jubilej pedesete godišnjice osnivanja pionirske selekcije ovog kluba, pozvali su svog prvog trenera Živka Kovačevića da mu se zahvale što ih je okupio oko fudbala.
Kada mu je pre pola veka, kao aktivnom sportisti, saopšteno da zbog šuma na srcu nebi smeo da se bavi fudbalom, tada dvadesetopetogodišnji Živko Kovačević iz Vojke rešio da postane trener kako bi ostao u sportu. Tako da je osnovao pionirsku selekciju FK Sremac Vojka.
“Kod mene u komšiliku je bilo nekoliko dečkića koji su stalno igrali fudbal na ulici ili u dvorištu. I ja bi im se kao stariji pridružio ponekad. Jednog dana me pozovu u školu da ih gledam jer će igrati razred protiv razreda. Ispostavilo se da imaju školsko prvenstvo. Tamo vidim da ima puno dece koja znaju da igraju fudbal, i tada mi padne na pamet ideja da kao trener radim sa njima i tako ostanem u fudbalu.”- kaže Kovačević za RTVSP.
Ispostavilo se da je to bila jedina pionirska selekcija nekog fudbalskog kluba na teritoriji opštine Stara Pazova. Prva sledeća je bila tek u Inđiji, tako da su u startu igrali širom Srema. Na razne načine su se dovijali da se prevezu do Rume, Sremske Mitrovice ili Šida.
“Zdravko Abadžija bi nas potrpao kao prasice u svoj “Vartburg”- kaže Siniša Abadžija – Kika, legenda fudbala u Sremu. “Potovari nas po osmoro u kola i pravac Ruma ili Mitrovica!” - dobacuje Nikola Filipin, u Vojki poznatiji kao Minja Kisin.
“Išli smo vatrogasnim vozilom ili kombijem Radio Vojke” – kaže Lazar Vračević, nekadašnji golman Sremca. “Dešavalo se da idemo par kilometara peške do vojačke železničke stanice, na voz za Rumu, pa odande par kilometara do stadiona Slovena, pa sve opet isto nazad. A bili smo mladi, puni snage…” - dodaje Vračević.
Nakon pola veka, tada dečaci a danas ljudi u godinama, prosedi i proćelavi, rešili su da se oduže svom prvom treneru. Poklonili su mu umetničku sliku sa potpisima. Gledali stare slike, podsetili su se utakmica, putovanja ali i pokojnih saigrača.
Kao prosvetni radnik, Živko je znao da iskoristi njihovu ljubav prema fudbalu za poboljšanje uspeha u školi. Imao je pristup kolegama nastavnicima i školskim Dnevnicima. Dok se ne poprave ocene nema fudbala.
“Sećam se slučaja da je jedan učenik imao čak sedam jedinica. Kada je video da neće moći da trenira ni da igra fudbal, za deset dana je popravio čak pet jedinica”- priseća se Živko.
Kasnije će upravo ova generacija Sremca osamdesetih i početkom devedesetih ispisati najlepše stranice istorije kluba. I dok danas deca sreću vide u pametnom telefonu u rukama, ovim „pionirima“ je za radost bila dovoljna lopta, teren, puno ljubavi prema fudbalu i jedan entuzijasta da ih okupi.
Bonus VIDEO: Pogledajte šta kažu nekadašnji "Pioniri" Sremca:
