Samo dan posle Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je česta krsna slava.Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharija i njegove žene Jelisavete. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak. On je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
O ovom velikom prazniku ali i običajima koji se vezuju za isti, za RTV Stara Pazova govorio je visokoprečasni protojerej stavrofor Zoran Jović, arhijerejski namesnik. "Zbog veličine praznika Sveti Jovan se slavi sutradan, ne 19. nego 20. januara. On je najveći rođeni od žene, najveći smrtnik koji je zakoračio ovde na zemlju. Njegova uloga je da bude Preteča, da on pripravi puteve Gospodnje i da na današnji dan u tridesetoj godini Isusa Hrista i krsti. Mi mnogo polažemo na to šta treba da se na koji praznik uradi a šta ne treba. Međutim mi imamo naše zapovesti kojih treba da se pridržavamo. Sve što nije crkveno, to je vid tradicije i nasleđa iz davnina ali nemojte da dozvolimo da nas to optereti. Oni koji slave Svetog Jovana odlično znaju šta je najbitnije za taj dan, a to je sveća, žito, kolač i vino. Ta četiri elementa moraju da se ispoštuju", ispričao je visokoprečasni.
