Prvog novembra se obeležava Svetski dan veganstva. Na tanjiru vegana, pored mesa, nećete videti ni mlečne proizvode, jaja, med... I nije u pitanju samo hrana - vegani čak ne nose ni odeću od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera.
Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da ishrana puna vlakana, voća i povrća može da smanji rizik od nekih karcinoma. Ipak, nutricionisti kažu da veganstvo ima prednosti ali nije nužno zdravo. Zato smo se obratili upravo stručnjaku koji nam je dao više informacija o ovom načinu ishrane: "Postoje namirnice koje u sebi sadrže dosta šećera iako su veganske, recimo keksići, čokolade... Ono što je u veganskoj ishrani dosta zastupljeno su vitamini, minerali i ona treba da bude raznolika, da sadrži proteine, masti, ugljene hidrate. Tu može doći do deficita proteina pa je važno koristiti protine iz biljnih namirnica, kao što su grašak, pasulj, leblebija, sočivo, tofu sir, semenke bundeve. U veganskoj ishrani može doći i do anemije tako da treba voditi računa i o izvoru gvožđa, kog ima u orašastim plodovima", naglasila je Borislava Skopljak, nutricionista.
Iako zahteva posvećenost, sve više ljudi se okreće ovakvom načinu ishrane. "Kada uđu u to, moraju dosta da kombinuju žitarice, pa da sa žitaricama kombinuju proteine da ne bi došlo do deficita i da se ne bi odrazilo na zdravlje. Imala sam par klijenata koji su vegani a i kada krene post uglavnom to jeste veganska ishrana jer tu nema namirnica životinjskog porekla sem što može biti riba u jelovniku. Takođe, klijentima kažem da može doći do deficita vitamina B12 pa je najbolje da se on koristi kao suplement".
Podaci pokazuju da u ovom trenutku na našoj planeti preko 550 miliona ljudi ishranu zasniva na bilju. I dok je nekima nezamislivo, vegani tvrde da je suština u razumnijem i odgovornijem načinu života.
