Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije izdalo je saopštenje o potvrđenom izbijanju bolesti slinavke i šapa u Mađarskoj, blizu granice sa Slovačkom.
Bolest je potvrđena 7. marta i nadležne vlasti Mađarske su odmah reagovale, uvele kontrolne mere i započele epidemiološko istraživanje kako bi utvrdile izvor infekcije i sprečile širenje bolesti.
Da li opasnost preti i Srbiji, o tome smo razgovarali sa veterinarom Ljubinkom Šterićem.
"Od ovog oboljenja oboljevaju svi papkari. Kod ove bolesti nije velika smrtnost ali je velika ekonomska šteta u smislu drastičnog pada proizvodnje mleka. A virus kao i svaki drugi, može da se prenese na odeći, vozilu, vazduhom, ptice, životinje itd... U skladu sa tim se i preduzimaju mere za sprečavanje unošenja virusa. Bilo je prvo u Nemačkoj pa sad u Mađarskoj tako da nije isključeno da se pojavi i kod nas", upozorava Šterić.
Mimo zvaničnih mera koje preduzima država, vlasnici stoke bi najpre trebalo da registruju sva imanja i goveda jer će to biti od velikog značaja ukoliko dođe do ove zarazne infekcije.
"Jedan od osnovnih simptoma je pojava plikova u ustima životinja i između papaka. Kada ti plikovi popucaju onda dolazi do baljenja i to su najveći rezervoari širenja virusa. Kad dođe do toga onda je već ozbiljno i bolest se naglo širi. Treba voditi računa gde se stoka kupuje i pod kakvim uslovima. Preporučljiva je kupovina uz uverenje o zdravstvenom stanju, overu transporta. Svi držaoci farmi bi trebalo da imaju dezinfekcione barijere. Da sva vozila koja ulaze, bez obzira na pojavu slinavke ili ne, imaju te berijere i da svi zaposleni dezinfikuju odeću i obuću", kaže dr Šterić.
Iako je Evropa već duže vreme zvanično slobodna od slinavke i šapa bez vakcinacije, prvi slučaj zaraze registrovan je u januaru u Nemačkoj. Na teritoriji Srbije, poslednja veća pojava slinavke i šapa bila je 1986. godine.
