Kombajni su i dalje na njivama, uprkos temperaturama koje dostižu 40 stepeni. Letinu treba što pre skinuti. Ipak, ova godina nije donela očekivani rod.
Poljoprivrednik Nebojša Dragojlović iz Golubinaca pšenicu je zasejao na 78 jutara. Kvalitet zrna je dobar – hektolitar između 79 i 81, proteini iznad 12, ali rod je neujednačen s obzirom na malo i neujednačene padavine.
“Na nekim parcelama prinos je bio izuzetno mali a na nekim ekstremno visok. Naprimer negde je bilo 5, tone po jutru, ali bile su i parcele sa rodom od 3,5 tone po jutru gde nije bilo kiše. Prosek mi je dakle negde oko 3,9 tone po jutru, što je malo za opstanak u ovoj proizvodnoj godini,” – kaže ovaj dugodišnji ratar.
Otkupna cena od 21 dinar po kilogramu ne pokriva troškove proizvodnje. Dragojlović spas vidi u odluci Vlade da otkupi određene količine pšenice za robne rezerve po ceni od 23 din + PDV.
“Jedan deo pšenice sam predao otkupljivačima, robnim skladištarima, i ako tamo prodam po ceni od 23 din + pdv mogu da se nadam da ću moći da izbalansiram sa finasijama,” – objasnio je Dragojlović, jer godina je nepovoljna za proizvodnju pšenice. Iako je on primenio sve agrotehničke mere, vremenski uslovi nisu bili povoljni.
I u staropazovačkom Napredku, gde se žetva privodi kraju, kažu da su rezultati neujednačeni u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta. Prinosi se kreću između 7 i 10 tona po hektaru, a najbolje je prošao upravo golubinački atar.
"Godina je na početku bila izuzetna za proizvodnju pšenice i strna žita, suv oktobar, kišovit novembar, lepo nicanje i bokorenje, maj sa blagim temperaturama i dovoljno padavanina, međutim u junu je napadalo svega pet litara kiše, što se nije desilo u zadnjih 30 godina”, - kaže kaže Darko Marić, rukovodilac ratarske proizvodnje u Napretku u Staroj Pazovi.
Vrućine su ubrzale sazrevanje i skratile vegetaciju, što je dodatno uticalo na pad prinosa, pbjasnio je Marić.
Prema rečima iskusnih agronoma, dobra žetva je ona koja počinje tek posle 4. jula. Ove godine, oko ovog datuma već se privodi kraju.
