Na Surdučkoj adi, usred prirode, svinje rastu bez betona i veštačke hrane. Do njih se stiže čamcem, a njihov domaćin i danas čuva stare običaje u stočarstvu.
Milan Đumić iz Surduka, koji se bavi uzgojem svinja i preradom mesa i suhomesnatih proizvoda, do svojih svinja na Surdučkoj adi stiže čamcem preko Dunava. Priroda je ovde njihov pravi dom, a već na obali ga dočekuju i trče za njim ka oboru. Hrane se onim što pronađu u prirodi a svakodnevno dobijaju po malo kukuruza i ječma, ali veštačke hrane nema. Na ovaj način uzgoja se odlučio zbog kvaliteta mesa.
“Svinja kad šeta nabija mišićnu masu. Ovaj način uzgoja je sasvim drugačiji od uzgoja u zatvorenom prostoru. Svinja je po prirodi tragač i ona sama u prirodi pronalazi sve što joj treba. Ovde nema koncentrata, nikakve hemije, ” – kaže Milan Đumić, uzgajivač i proizvođač suhomesnatih proizvoda iz Surduka.
Oko svinja Milanu pomaže i komšija, koji takođe na adi gaji svinje. U šali kažu dva drugara Milana, jedan iz Srema, drugi iz Banata, iz Čente.
Tek pred klanje se tovljenici prevoze kući, gde Milan na starinski način priprema suhomesnate proizvode.
“Osnovna stvar je kuhinjska so. Usolite, nadimite i ostavite na provetravanju kako bi meso sazrilo. Kobasica stoji u pušnici 5 do 6 dana, prolazi kroz tri dima a slanina mora da bude u pušnici bar 20 dana da bi dobila zlatnu bakarnu boju. Dim je jedna vrsta konzervacije,” - kaže Đumić.
Na Surdučkoj adi mnogi Surdučani godinama drže i svinje i goveda. Naš sagovornik je nasledio tradiciju svojih predaka, koja se spaja sa prirodom i ne odustaje od ovakvog načina uzgoja svinja. Razmišlja o povećanju tovljenika, jer tržište diktira proizvodnju a njemu je najvažnije da mesne prerađevine koje izađu iz njegove klanice bude kvalitetne.
Za Milana Đumića je to način života, a za mnoge sve traženiji put do domaće i zdrave hrane.
