Svetski dan hleba se obeležava 16. oktobra. Praznik je uspostavljen da prepozna globalnu važnost hleba kao osnovne namirnice i da promoviše edukaciju o njegovoj proizvodnji, potrošnji i sprečavanju bacanja. Dan obeležava globalnu važnost hleba kao osnovnog prehrambenog proizvoda, koji je prisutan u ishrani širom sveta.
Nekada se najviše prodavao beli hleb, danas se kupci više interesuju za sastav, vodeći računa o ishrani. Hleb sam po sebi nije neprijatelj linije, kažu nutricionisti. Važno je samo da se jede u pravoj meri i da biraju kvalitetne vrste. Ukusi su različiti, ali većina Pazovčana voli tzv. domaći sa hrskavom korom.
“Volim onaj stari hleb što se nekad pekao u pećima sa debelom koricom” - otkriva jedna Staropazovčanka.
“Bitno je da bude reš pečeni. Sad imamo da biramo a nekad smo jeli onaj crni hleb, u prošlosti se mesio da bude za nedelju dana. Važno je da ima hleba”, kaže jedan sugrađanin.
U pekarama nalazimo sveži hleb od ranih jutarnjih sati, ali pekari su na nogama dok većina još spava.
“Za nas u prodaji radni dan počinje u četiri ujutru a u proizvodnji mnogo ranije, kako bi naše kupce sačekao uvek sveži hleb”- kaže Svetlana Bogojević, supervizor u pekari Pahulja u Staroj Pazovi.
U pekarama svakog jutra nastane više vrsta hleba. Osnovni sastojci hleba su brašno, voda, so i kvasac a za dobar hleb potrebno je znanje i iskustvo. Sve više se traže integralni i hlebovi bez aditiva, primećuju u ovoj pekari.
“Najpopularniji je vruć hleb, koji se stalno peče a za njim ne manjka ni kukuruzni, integralni, francuski, bakin hleb po starom receptu”.
U vremenu brzih obroka i gotove hrane, hleb i dalje ima svoje posebno mesto. Predstavlja simbol tradicije i zajedništva u mnogim kulturama, te tako i kod nas čujemo rečenicu – ako nema hleba, nema ni dobrog ručka.
