Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetu Petku, prepodobnu mati Paraskevu, koju narod naročito poštuje kao zaštitnicu žena, majki i bolesnih. Ujedno je i slava hrama u Novoj Pazovi.
Rođena je krajem 10. veka u Vizantiji, u pobožnoj porodici. Nakon smrti roditelja, podelila je imanje sirotinji i zamonašila se u Carigradu, posvetivši život postu i molitvi.
Prema predanju, anđeo ju je uputio da se vrati u otadžbinu i širi veru Hristovu. Njene mošti su više puta prenošene, a danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju. Veruje se da su čudotvorne i da pomažu onima koji im se iskreno mole.
Kult Svete Petke u Srbiji ojačao je posle Kosovske bitke, a njoj je posvećen veliki broj hramova. Mnogi Srbi je slave i kao krsnu slavu.
Na današnji dan, prema narodnim običajima, ne rade se teški poslovi, naročito žene ne bi trebalo da šiju, peru ili rade u polju. Običaj je da se poseti crkva i umije vodom sa izvora Svete Petke radi zdravlja i blagoslova.
Devojke beru cveće i ukrašavaju dom, a veruje se da će one koje pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice te noći u snu videti budućeg muža.
Sveta Petka ostaje simbol vere, istrajnosti i ženske snage — zaštitnica koja, po narodnom verovanju, svaku kuću ispunjava mirom i zdravljem.
