Tema sreće i slučajnosti oduvek je intrigirala ljude. U svakodnevnom govoru te dve reči često koristimo kao sinonime, iako se iza njih kriju različita značenja. Kada kažemo da je neko imao sreće, podrazumevamo pozitivan ishod koji mu je išao naruku. Kada govorimo o slučajnosti, mislimo na niz događaja koji se odvijaju bez očiglednog plana ili namere. Razlika je suptilna, ali važna, naročito kada pokušamo da razumemo sopstvenu ulogu u događajima koji nam se dešavaju.
Slučajnost kao neutralan mehanizam, sreća kao tumačenje ishoda
Slučajnost je, u osnovi, neutralna. Ona ne bira, ne nagrađuje i ne kažnjava. To je puki splet okolnosti koji može dovesti do dobrog ili lošeg ishoda. Ako na ulici sretnemo starog prijatelja kojeg nismo videli godinama, to je slučajnost. Ako tog dana dobijemo i dobru poslovnu ponudu upravo od njega, tada često kažemo da smo imali sreće. Drugim rečima, sreća je interpretacija rezultata, dok je slučajnost mehanizam koji je do tog rezultata doveo.
Upravo zbog toga ljudi imaju potrebu da u slučajnosti pronađu smisao. Naša priroda nas tera da verujemo kako se dobre stvari ne dešavaju „tek tako“, već da smo ih nekako zaslužili ili prizvali. Tako sreća dobija gotovo lični karakter, kao da je reč o nevidljivoj sili koja nas ponekad pogleda, a ponekad ignoriše. Slučajnost, s druge strane, ostaje hladna i bezlična, ali realnija u svom objašnjenju sveta.
Igre na sreću ili igre na slučajnost?
Kada se govori o igrama na sreću, ova razlika postaje još jasnija. Rulet je možda i najbolji primer kako ljudi mešaju sreću i slučajnost. Okretanje točka i padanje kuglice potpuno su nasumični procesi. Ne postoji pamćenje prethodnih brojeva, ne postoji zakon koji garantuje da će se crveno „morati“ pojaviti nakon niza crnih polja. Ipak, igrač koji pogodi dobitni broj često će reći da je imao sreće, a ne da je bio svedok povoljne slučajnosti.
Posebno zanimljiv primer je orfanela, popularna kombinacija opklada u ruletu koja pokriva brojeve za koje se često smatra da „ređe dolaze“. Mnogi igrači biraju ovu opkladu upravo zato što veruju da će im sreća biti naklonjena, da će se zapostavljeni brojevi konačno pojaviti. U realnosti, svaki okret ruleta je nezavisan događaj, ali osećaj nade i iščekivanja daje igraču utisak kontrole i posebne veze sa ishodom.
Ova potreba da se slučajnosti pripiše značenje duboko je ukorenjena u ljudskoj psihologiji. Sreća nam pomaže da lakše prihvatimo neizvesnost života. Kada nam se dogodi nešto dobro, lakše je reći „imao sam sreće“ nego priznati da je reč o čistoj slučajnosti na koju nismo imali nikakav uticaj. Isto važi i za loše događaje, samo što se tada često pitamo zašto nas sreća nije pogledala.
Razlika između sreće i slučajnosti ogleda se i u odgovornosti. Ako verujemo da je uspeh rezultat sreće, skloni smo da umanjimo sopstveni trud ili odluke koje su do njega dovele. Ako ga, pak, posmatramo kao proizvod niza slučajnih okolnosti u kojima smo se snašli na pravi način, dobijamo realniju sliku svoje uloge. Slučajnost nam daje okvir, ali naše reakcije unutar tog okvira često prave razliku.
Šta će ljudi govoriti?
Uprkos tome, ljudi će verovatno uvek govoriti o sreći. Ta reč nosi emociju, nadu i toplinu koju slučajnost nema. Ona daje smisao nepredvidivom i pomaže nam da verujemo da sutra može biti bolje, čak i kada ne znamo zašto. Možda je upravo u tome njena najveća vrednost - ne u objašnjavanju sveta, već u tome što nam pomaže da ga lakše živimo.
Na kraju, može se reći da razlika između sreće i slučajnosti nije u samim događajima, već u načinu na koji ih tumačimo. Slučajnost je činjenica, sreća je doživljaj. Kada to shvatimo, postaje lakše prihvatiti i pobede i poraze, bilo da se dešavaju za rulet stolom ili u svakodnevnom životu.
