Uspešna proizvodnja pšenice zahteva pravilnu ishranu biljaka, a ratari u narednom periodu imaju jednu od najvažnijih agrotehničkih mera – prihranu azotnim đubrivima. Lepo vreme koriste za ovaj posao, dok na pojedinim parcelama počinje i prolećna setva.
Druga prihrana pšenice azotnim đubrivima obavlja se tokom marta. Reč je o važnoj agrotehničkoj meri koja direktno utiče na prinos i kvalitet zrna. Najbolji rezultati postižu se kada se prihrana planira na osnovu analize zemljišta i potreba useva – da đubriva bude tačno koliko je potrebno. Tim principom u proizvodnji hlebnog zrna vodi se i poljoprivrednik iz Golubinaca Nebojša Dragojlović, koji je analizu zemljišta uradio još jesenas.
“Nakon prve prihrane krajem januara, sada se bavimo se matematikom, kako bi videli šta smo i koliko od prihrane dali prvi put a koliko treba sad da se doda. Jako je bitno da svaki kilogram koji je bačen, bude iskorišćen. Druga prihrana se radi po zbiru analize i na osnovu onog šta proizvođač hoće. Ako hoćete pekarske osobine, morate malo više da uložite, ili hoćete količinu, ali sve su to nijanse, koje diktira analiza zemljišta”, kaže Dragojlović.
Pšenica je u proleće ušla u dobroj kondiciji i sada počinje njen intenzivan porast. Zbog toga je važno obezbediti dovoljno hraniva kako bi usev mogao nesmetano da nastavi razvoj, kaže agronom Zlatko Pjetlović i dodaje da je drugu prihranu najbolje obaviti do početka aprila.
“Mi smo prvu prihranu uradili u januru, kada su bile niske temperature. Drugu prihranu planiramo da radimo polovinom meseca. Potrebno je uraditi analizu zemljišta kako bi se videlo koliki je deficit azota, te na osnovu tih saveta izvršiti đubrenje pšenice”.
U prethodnom periodu u Poljoprivrednoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove završena je prihrana uljane repice. Uporedo je počela i setva šećerne repe, koja će ove godine biti zasejana na oko 590 hektara.
“Temperatura vazduha je od 16 do 18 stepeni, zemljišta temperatura od 10 do 12 stepeni, tako da su stvoreni povoljni uslovi za setvu šećerne repe i sada više nema šta da se čeka, već da se krene na posao”, dodaje agronom Zlatko Pjetlović.
U zemljištu trenutno ima dovoljno vlage, ali zbog visokih dnevnih temperatura i vetra ono se brzo može isušiti. Zato ratari koriste svaki povoljan dan za rad na njivama – uz prihranu pšenice i setvu šećerne repe, u toku su i pripreme za setvu ostalih prolećnih kultura.
