Ideja da se industrijsko i tehničko nasleđe koristi u savremenom dobu za organizovanje kulturno umetničkih događaja u svetu je zaživela već odavno, međutim razvija se i u Srbiji. Industrijsko i tehničko nasleđe na neki način predstavlja simbol modernizma, osavremenjavanja grada, jeodnosno sredine, kao i privrednog, društvenog, tehničkog i urbanističkog razvitka jednog mesta. Društvo Konzervatora Srbije radi na mapiranju ovakvih objekata kako bi se ona stavila pod zaštitu države. Takođe su i Zavodi za zaštitu spomenika u Vojvodini radili na mapiranju ovih objekata u Pokrajini, a kao produkt tog rada postoji publikacija “Industrijsko i tehničko nasleđe Vojvodine”.
U Srbiji primeri koji se mogu istaći, a koji funkcionišu u kulturno umetničke svrhe su: Ciglana u Beogradu u kojoj je otvoren Klub ljubitelja teške industrije i gde se prostor i objekti stare ciglane koriste u svrhe različitih muzičkih dešavanja, performansa, izložbi i predstava i Kineska četvrt u Novom Sadu, to jest objekti nekadašnje fabrike Petar Drapšin. Međutim, i u opštini Stara Pazova postoji jedan takav primer, u kome je nekadašnje skladište za žito, odnosno stari ambar, iskorišćen za organizovanje različitih kulturnih dešavanja. U Starim Banovcima u Magacinu Macura, na tzv. Adresi Zenit 4, već su održane modne revije kreatorke Dragane Ognjenović, kao i predstava Nikite Milivojevića, a upriličena su i muzička dešavanja. Na našoj teritoriji drugi objekti industrijskog nasleđa koji imaju potencijal za takvo korišćenje su Ciglana u Golubincuima i Železnicka stanica u Vojki. Zavodi za zaštitu spomenika kulture u Vojvodini su neke objekte industrijskog nasleđa proglasili za spomenike kulture, a to su Vajfertova pivara u Pančeva, Klanica u Zrenjaninu i fabrika papira Milana Vape u Beogradu.
Kultura
Stara Pazova
29.11.2016.
